Početna Aktuelno Ana Brnabić: TRUDIĆEMO SE DA ČUVAMO MIR I BEZBEDNOST

Ana Brnabić: TRUDIĆEMO SE DA ČUVAMO MIR I BEZBEDNOST

PODELI

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić rekla je, gostujući u emisiji “Takovska 10” na RTS-u, da će sve bespilotne letelice koje budu registrovane u blizini vojnih objekata i položaja biti srušene, što bi uradila i svaka druga zemlja. Dodala je da su dronovi koji su danas uočeni snimali jedan položaj u našoj Kopnenoj zoni bezbednosti i dve kasarne.

Govoreći o naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića da se podignu “migovi 29” nakon što su uočeni dronovi koji su nadletali područje Merdara i u okolinu Raške, Brnabić je rekla da je reč o pitanju bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji i generalno problemima koji postoje u našoj autonomnoj pokrajini.

“Tačno je, bespilotne letelice su snimale jedan položaj u našoj Kopnenoj zoni bezbednosti i naše dve kasarne i mene je obavestio predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije, on je dao nalog da se pojača policijska zaštita u vazduhu, tako da je taj nalog sada stalan, trajan i on je na snazi i ostaće na snazi”, navela je Brnabić.

Ukoliko se ovakve stvari budu ponavljale mi ćemo svaku takvu letelicu da srušimo, kao što bi uradila svaka druga zemlja, dodala je Brnabić.

Na pitanje znali se čije su to letelice, Brnabić je rekla da ne bi davala više informacija.

“Moguće da će predsednik Vučić da razgovara o tome. Ministar odbrane Miloš Vučević će ukoliko gostuje na RTS-u pričati o tome”, dodala je Brnabić.

Podignuta je i borbena gotovost Vojske Srbije, a Brnabić je rekla da veruje da postoji veza i da postoji mnogo stranih faktora koji žele da znaju kakvi su naši planovi u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti Srba na KiM.

“Ono što ćemo se mi truditi da radimo kao i do sada je da čuvamo mir, da čuvamo bezbednost, da pokušamo da utičemo na stabilnost iako je u ovom trenutku izuzetno teško zato što sa druge strane imamo ljude koji ne razmišljaju racionalno i koji će upotrebiti sve što može da se upotrebi da dalje destabilizuju situaciju i da svojim jednostanim potezima ugroze bezbednost”, naglasila je Brnabić.

Ima zemalja koje su suspendovale priznanje kosovske nezavisnosti

Ukoliko Priština pokrene inicijativu za prijem u Savet Evrope, Srbija će otvoriti fioku sa državama koje su povukle priznanje kosovske nezavisnosti.

“Ne samo za Savet Evrope, nego bilo koju međunarodnu organizaciju. Radili smo na tome, ima zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog rešenja ako Priština nastavi da se ponaša na ovakav način, da sve sporazume koji su potpisani ili tumači onako kako im odgovara ili ne želi da primenjuje u potpunosti, kao što je Briselski sporazum, kao posledicu naših diplomatskih aktivnosti su povukli odnosno suspendovali njihovo priznanje”, rekla je Brnabić.

“Ono što je dobro, ali nema tu mnogo sreće za nas i prostora za radost, što je za razliku od pre 10 godina danas veći broj država članica Ujedinjenih nacija koje ne priznaju jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova nego koje priznaju”, naglasila je Brnabić i dodala da to govori o našim diplomatskim aktivnostima.

Odluka o preregistraciji još jedna jednostrana odluka Prištine

Srbi na KiM u svakom trenutku znaju kakav je plan Beograda i u kontaktu su i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekla je Brnabić.

“Srbi na Kim teško da imaju još razumevanja za tu situaciju i mi pokušavamo da, imajući i to u vidu, pokušamo da utičemo da i oni ne eskaliraju tu situaciju a prostora za deeskalaciju nema mnogo”, rekla je Brnabić povodom odluke Prištine da otpočne faznu preregistraciju.

Brnabić je rekla da ne zna šta Aljbin Kurti čeka, jer je on, kako kaže, čovek koji ima nula odsto pragmatizma.

“Ali ako on, ili njegovi partneri, čekaju finalni sporazum, moram da kažem da moramo da se vratimo na prvi a to je Briselski sporazum. To je sporazum koji je potpisan pre Kurtija ali ako on misli da ima neku težinu, mora da poštuje potpisane sporazume. EU je garant tog sporazuma i ne znam kako misle da govorimo o drugom sporazumu o normalizaciji, kada ni prvi nije implementiran. Ko će da nam garantuje da će neki drugi sporazum biti implementiran, ako ni prvi nije. Dodatno se produbljuje nepoverenje i postavlja pitanje kredibiliteta čak i EU”, rekla je Brnabić.

Smatra da je skandalozno ovo što se dešava u svakom smislu.

“To što Kurti, to što Priština radi, oni nemaju pravo to da rade ni po kojem sporazumu. Oni se hvataju jednog člana iz sporazuma iz 2011. godine o preregistraciji ali se svuda govori o statusno neutralnim KS tablicama koje je 2020. godine Priština jednostrano ukinula i izazvala krizu. Ta kriza je prevaziđena u Briselu 30. septembra prošle godine uvođenjem stikera, a sada je Priština ponovo to jednostrano proglasila nevažećim. U dogovoru o uvođenju stikerima lepo piše da će se primenjivati dok se dve strane ne dogovore o drugom rešenju”, naglasila je Brnabić.

Brnabić je uverena da Priština nije ovo sama smislila, i da nema podršku za to.

“Kada je Priština ukinula pravo glasa Srbima na KiM ja sam sigurna da su imali prećutnu podršku od nekoga. Tako i ovo, to što nema eksplicitnu saglasnost EU ili Vašingtona, šta će se desiti? Znači da imaju neku prećutnu saglasnost i za to”, rekla je Brnabić.

Daleko smo od postizanja rešenja za KiM zbog Prištine

Brnabić navodi da smo daleko od postizanja rešenja za Kosovo i Metohiju jer Priština nije spremna za razgovor.

“Ne vidim prostor da se mi približavamo bilo kakvom rešenju, kompromisu opet samo isključivo zbog Prištine. Mislim da smo sve dalje od rešenja a koje podrazumeva mirno rešavanje onoga što je nama u osnovnom i najvišem interesu”, navodi Brnabić.

Navodi da se na nas svakodnevno vrši pritisak iz inostranstva da se dođe do finalnog sporazuma sa Prištinom.

“Oni su ogromni, svakodnevni i nikad intezivniji. Partneri sa Zapada žele tu temu da sklone sa stola, sa agende i žele da zaborave i izbrišu iz svog sećanja događaje iz 1999. godine”, ističe Brnabić.

O uvođenju sankcija Rusiji: Srbija mora da se tretira kao poseban slučaj

Govoreći o tome koliko je Srbija blizu od uvođenja sankcija Rusiji, Brnabić je rekla “ništa dalje i ništa bliže od onoga gde smo bili nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka koji nismo ni za jotu promenili od tada”.

“Jedina smo zemlja koja je u tom smislu ostala konzistentna”, dodaje Brnabić.

Ukazala je da ima ogromnih pritisaka.

“Više ne znaju ni oni koji nas pritiskaju oko čega nas pritiskaju, pa tako nekada pritiskaju malo više oko jednog, nekada oko drugog. Sada više pritiskaju oko Kosova, pa ne mogu da pritiskaju oko sankcija”, navodi Brnabić.

Ukazuje da je naša pozicija prinicipijalna i u skladu najpre sa našim nacionalnim intersima, ali i sa svim principima međunarodnog prava i poveljom UN.

“Očigledno da je teško argumentovano se suprotstaviti tom stavu, pošto do sada uspevamo da ga branimo i jedina smo zemlja na evropskom kontinentu koja ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji”, rekla je Brnabić.

Ističe da Srbija mora da se tretira kao poseban slučaj zbog svega onoga što je nama učinjeno.

Pitanje je ko je doveo do ovakve situacije u EPS-u

Sa svima koji danas kritikuju stanje u EPS-u, da smo sami do toga doveli mogu da se složim, ali je pitanje ko je do toga doveo, rekla je Brnabić.

“Poslednji veliki elektroenergetski objekat u Srbiji je rađen pre 31 godinu. Šta su prethodne vlasti učinile da se EPS ojača? Mi smo krenuli da radimo na tome, i to je i deo stendbaj aranžmana o kome razgovaramo i sa MMF-om. Mi smo gasifikovali Srbiju, i time takođe oslobodili pritisak na EPS”, rekla je Brnabić.

Brnabić je podsetila da je prvi zakon o energetici potpisan tokom prve vlade Aleksandra Vučića 2014. godine što je, kako kaže, bilo bitno i za obnovljive resurse.

O energentima: Prilično dobro smo se spremili

Kada je reč o energentima, Brnabić je rekla da je učinjeno sve da bude dovoljno gasa i struje za predstojeće mesece.

“Prilično smo se dobro spremili. Mi sada imamo u našim gasnim skladištima – u “Banatskom dvoru” i u gasnim skladištima u Mađarskoj, gasa dovoljno za dva meseca naintenzivnijeg zimskog korišćenja gasa”, dodala je Brnabić.

Imamo otprilike oko 100.000 tona mazuta, a kako kaže Brnabić, nabavlja se i dodatno da se pomogne onim institucijama ili lokalnim samoupravama koje se nisu spremile.

“Danas sam razgovarala sa ministrom za rad i imamo neke domove koji se nisu pripremili i nisu kupili zalihe peleta, mazuta ili uglja i odmah im šaljemo iz robnih rezervi”, rekla je Brnabić.

U oktobru smo povratili proizvodnju uglja, sada je to oko 100.000 ili 110.000 tona dnevno.

“U zimskim mesecima nama je porebno oko 140.000-145.000 tona dnevno”, navela je Brnabić.

Ukazala je i da smo za 80 odsto povećali ugalj na deponijama i sada smo na milion i 300.000 tona.

“Imamo potpisanih ugovora za uvoz uglja za nekih 3,8 miliona tona, već je stiglo oko 920.000 tona”, rekla je Brnabić.

“Sve naše kapacitete smo uposlili da imamo što bezbedniju zimu”, naglasila je Brnabić.

U regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha

Brnabić je rekla da se u našim medijima “paušalno i neozbiljno bave temom zagađenja”.

“Daću vam jedan zvaničan podatak iz 2021. godine. Evo, IQair – Beograd je bio 73. na listi najzagađenijih gradova u Evropi. U regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Ja neću da umanjujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da ovaj problem predstavljamo gorim nego što jeste. Mi možemo onda da izvlačimo dane koji su najbolji, i dane koji su najgori iz ovih podataka”, istakla je Brnabić.

Cene struje i gasa moraće da porastu jednog trenutka

Brnabić je, govoreći o ceni struje i gasa, navela da će one morati da se povećaju u jednom trenutku, ali da će biti uslovljene rastom plata i penzija.

“Naravno da će morati da se diže cena struje kao što će morati da se diže cena gasa, ali postoje dve stvari koje su važne i koje će to da uslovljavaju. Prva je rast plata i penzija u Republici Srbiji. Dakle, koliko mi možemo da štitimo kupovnu moć naših građana i to ćemo i dalje raditi zato što mi ne možemo da dižemo cenu na način da upropastimo sve ono što smo radili u poslednjih osam godina. Dakle, mi moramo da guramo naviše da raste životni standard građana i da napravimo da idu cene struje gore ali da to bude na jednom održivom nivou”, objašnjava Brnabić.

Ukazuje da je jako bitno u ovom trenutku takođe zaštititi privredu i naša preduzeća.

“Druga stvar koja je izuzetno važna, a to je da i u ovoj krizi mi moramo da štitimo našu privredu, naša preduzeća tom subvencionisanom cenom i struje i gasa, kako bi oni bili konkurentni, zato što ćete imati neke zemlje EU kao što je Nemačka koje će davati šakom i kapom finansijske subvencije svojim preduzećima”, ističe Brnabić.

Ne odustajemo od toga da prosečna plata u Srbiji bude 1.000, a penzija 500 evra

Govoreći o tome da li je ova Vlada oročena na kraći mandat, Brnabić je rekla da je važno svaki dan dati sve od sebe.

Ukazuje da ih nisu poslužile istorijske prilike i da su 2014. godine bile istorijske poplave, a onda 2015. migrantska kriza, 2019. pandemija koronavirusa.

“Nažalost, navikli smo da radimo u kriznim vremenima i borićemo se i dalje. Vlada da li je oročena i kako će to izgledati, mislim da je važno da se borimo svaki dan kao da je poslednji i svaki dan damo sve od sebe”, naglašava Brnabić.

“Da završimo auto-puteve, da završimo u mandatu ove Vlade brzu prugu od Novog Sada do granice Kelebija, da završimo dodatne institute koje već gradimo, da dodatno ojačamo sektor IT usluga, da povećamo plate i penzije”, dodaje Brnabić.

Poručuje da ne odustaju od cilja koji je obećan u kampanji da 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, penzija 500 evra.

“Do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji će biti iznad 700 evra, prosečna penzija sledeće godine će biti oko 322 evra, tako da smo na dobrom putu da do kraja 2025. ispunimo ono što smo obećali planom “Srbija 2025” zaključila je Brnabić.

Očekujem rast od 3 odsto

Brnabić očekuje da će ove godine inflacija biti na nivou od 11 odsto i da inflacija neće pojesti povećanja plata i penzija.

“Povećanja penzija i u javnom sektoru i u vojsci će biti veće od inflacije, u javnom sektoru to će biti oko 12 odsto. Penzije će kumulativno biti povećane za 20 odsto, i to će biti značajno iznad inflacije”, rekla je Brnabić.

Vlada ostaje pri ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, a takođe i sa niskim cenama struje kako građani ne bi bili ugroženi.

Kada je reč o kreditima koje uzima država Brnabić je rekla da se i dalje zadužujemo po povoljnim kamatama između 2-3 odsto a da su neke druge vlade umele da se zadužuju i sa kamatom od 6 i 7 odsto.

“Na sastanku koji sam imala sa MMF-om rečenoi nam je da je privreda Srbije otporna, ne i nesalomiva, i zato ne smemo da se opuštamo. Sa MMF-om razgovaramo o stenbaj aranžmanu od dve milijarde i četiristopedeset miliona evra”, rekla je Brnabić.

Brnabić je rekla da će BDP rast biti manji nego što smo planirali ali očekuje dalji rast.

“Procene su različite ali verujem da će biti oko 3 odsto. Direktnih stranih investicija će biti i više nego prošle godine. Vraća nam se turizam, transport i druge uslužne delatnosti. Pada građevina, industrija usporava ali se nadam da će se i to stabilizovati”, rekla je Brnabić.

Javni dug ostaje u granicama Mastrihta, naglašava Brnabić.

“Kada pogledate sve druge zemlje, svi su otišli daleko iznad Mastrihta. Do kraja oktobra nama je javni dug 57,3 odsto i on neće prelaziti 60 odsto”, istakla je Brnabić.

Izvor: RTS 1