Početna Aktuelno Danas se obeležava Veliki petak , dan Hristovog stradanja

Danas se obeležava Veliki petak , dan Hristovog stradanja

PODELI

Hrišćani koji se pridržavaju Julijanskog kalendara danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.

Veliki petak se smatra danom najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i boje jaja.

Tog dana, postradao je Onaj koji prima sve grehe naše, i koji se rodio radi nas i našeg spasenja. Raspeće i smrt Isusa Hrista uvodi nas u najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.

Prema verovanju, Isus je tog dana odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade sa njim, Isus je rekao: „Oče oprosti im jer ne znaju šta čine.“ Bio je svirepo mučen, pljuvan i ponižavan, a na leđa mu staviše drveni Krst i povedoše između dvojice razbojnika na brdo Golgotu iznad Jerusalima. Razapeše ga na krst gde on na teškim mukama izdahnu.

Međutim, znao je Gospod Isus Hristos da će ga jevrejske starešine uhvatiti i osuditi na smrt, te prethodne večeri okupi apostole svoje i kaza im dajući im hleb: „Uzmite jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi, za oproštaj grehova.“ A zatim im pruži čašu sa vinom i reče: „Uzmite i pijte iz nje svi, ovo je Krv moja Novoga Zaveta, koja se za vas izliva za oproštaj grehova.“Time je ustanovljena Sveta Tajna pričešća.

U trenucima umirenja,  kada je njegova duša napuštala ljudsko telo, molio je Isus Hristos Oca svog nebeskog, da oprosti ljudima koji ga osudiše i razapeše.

Na Veliki petak vlada veličanstvena tišina. Naša crkva zapoveda najstožiji post, bez ribe i ulja, po mogućstvu ko može, poželjno je na taj dan ništa ne jesti. Danas se ne peva, ne veseli, ne služi liturgija u crkvama, a do Vaskršnje nedelje, kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost u pravoslavnoj crkvi.

Jedan od običaja na Veliki petak koji je ostao od davnina, jeste farbanje uskršnjih jaja.

Po predanju, Marija Magdalena je došavši u Rim da caru Tiberiju obznani Hristovo vaskrsenje darovala korpu jaja. Vrlo nepoverljiv car, pomislio je da je vaskrsenje jednako tome kao kada bi jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena reče potom:“Hristos vaskrse“, a sva jaja u korpi postadoše crvena. Upravo, crvena boja danas je boja varkrsenja, jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrt.

Danas, na Veliki petak u žalosti se sećamo stradanja Bogočoveka radi nešeg spasenja, onoga koji je primio ljudsku prirodu na sebe kao i naše grehe, rodivši se od Bogomajke u telu čoveka. Svojom krsnom smrću nama je otvorio put ka večnom životu.

Pobeda – info

OSTAVITE ODGOVOR