Početna Aktuelno Licemerje po Sorošu: Kad se prekida “Peščanik”, to je fašizam, kad se...

Licemerje po Sorošu: Kad se prekida “Peščanik”, to je fašizam, kad se prekida SNS tribina, to je demokratija!

PODELI

U već milion puta viđenoj matrici, saradnici šiptarskog ekstremiste Kurtija koji su nasilno prekinuli tribinu u Beškoj, u Soroševskim medijima i saopštenjima njegovih političkih filijala postale su žrtve. U najkraćem, Soroševci nas ubeđuju kako vređanje srpske majke, ometanje slobode govora i vređanje učesnika i prisutnih na tribini, jeste suština tolerancije i istovremeno to od tebe čini žrtvu bahatosti režima.

Interesantno je, međutim, nešto posve drugo: kako su isti mediji i isti politički akteri prekidanje tribine Peščanika u Aranđelovcu 2007. godine okarakterisali kao “fašizam sa kojim se država mora obračunati”, a prekidanje tribine u Beškoj 2017. godine kao “tolerantni nastup mladih ljudi sa kojima se obračunava fašistička država”.

Takođe je interesantno i kako pojedini lideri Soroševskog bloka menjaju mišljenje od slučaja do slučaja, u svega mesec dana – tako je Nenad Čanak nakon prekida tribine na Filozofskom fakultetu u Beogradu u decembru (kada su prvobitno za to okrivljeni desničari, iako se ispostavilo da nije tako) pozvao na nasilje istakavši da “ako država ne može da reši problem fašista, onda ćemo to sami uraditi”, da bi danas tvrdio kako se “opozicija nije dovoljno istakla u odbrani aktivista”. 

Čanak, krajem decembra

Čanak, krajem januara

Dakle, kada neistomišljenik prekida tribinu, onda je on za Soroševce fašista sa kojim se treba obračunati, a kada to čini neko iz njihovih redova, onda je on aktivista kojeg treba zaštiti. 

No, da se na trenutak vratimo na slučaj Peščanik: tada je Boris Tadić tražio da se hitno pronađu i kažne počinioci, dok se Demokratska stranka oglasila saopštenjem u kojem se poziva na Ustavom zagarantovano pravo građana na slobodu govora.

Očigledno je da se u DS-ovom viđenju, Ustav posebno tumači za one bliske Soroševskoj filozofiji i one koji je ne dele: u slučaju prvih, postoje slobode, a u slučaju drugih postoje sankcije.

Lojalni mediji i “prijatelji iz regiona”

Interesantno je da je ova montirana afera veoma brzo dobila podršku tradicionalno antisrpskih medija, koji su tendencioznim naslovima i spin informacijama pokušali da stvore atmosferu u kojoj SNS batinaši patroliraju ulicama i prebijaju svakoga ko misli drugačije od njih.

Tako je N1, predvodnik ovog čopora, tendenciozno ustupio ogroman prostor svom miljeniku na predstojećim predsedničkim izborima, objašnjavajući nam kako je samo pitanje kada će naprednjaci početi da nam ulaze u kuće i tuku jer mislimo drugačije.

Samo tridesetak minuta po objavljivanju ove vesti, podjednako našim nacionalnim interesima “naklonjena” Slobodna Evropa iznela je svoje “objektivno” viđenje. Druga komponenta priče jeste da se u Srbiji promovišu ratni zločinci, ratni zločini i huškačka politika, što realno i nije čudno, kada smo (valja nas podsetiti) genocidna nacija?

Konačno, čitava afera nije kompletna ako se u nju ne umešaju i mediji iz regiona – tako je hrvatski Tportal već “stigao” i da popriča sa jadnim aktivistima koji su samo “branili demokratiju” i prenese njihovu “tužnu, ali hrabru ispovest”, a slično su uradili i pojedini bošnjački mediji, koji već mesecima vode kampanju protiv Republike Srpske.

 Ne treba, međutim, zamerati Soroševcima – posle pada Hilari Klinton i sistema koji je dojio dolarima, instrukcijama i čuvao im privilegije (tražeći zauzvrat prljave usluge), evidentna je nervoza. Ko će puniti kasu, sada kada mame nema?