Početna Aktuelno Srbija ima najniži javni dug u regionu

Srbija ima najniži javni dug u regionu

PODELI

Ministar finansija i potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali rekao je danas reagujući na napise u medijima prema kojima se Srbija ubrzano dodatno zadužuje, da srpski javni dug trenutno iznosi 54,8 odsto BDP-a, što je ubedljivo najbolji rezultat u regionu, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Prema njegovim rečima, nivo javnog duga Srbije je daleko ispod proseka Evropske unije, koja u 2022. godini beleži zaduženje od čak 87,8 odsto BDP-a.

“Srbija je zemlja koja i u ovoj teškoj godini ostvaruje rast BDP-a i to 4,3 odsto u prvom kvartalu i 3,9 odsto u drugom kvartalu, a ovo je samo nastavak rasta od 6,4 odsto, kumulativno, iz prethodne dve godine. To nas je plasiralo na vrh evropske liste jer smo označeni kao najbrže rastuća ekonomija u Evropi”, rekao je Mali.

Dodao je i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja u prvih sedam meseci ove godine beleži budžetski suficit. Istakao je da je nivo nezaposlenosti u našoj zemlji spušten na 8,9 odsto, što je najniža stopa u istoriji i svakako jedan od najvećih ekonomskih uspeha, jer smo, kako je rekao, 2012. godine imali stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto.

To znači da je svaki četvrti građanin ove zemlje bio bez posla, ali je sada značajnije to da je Srbija zemlja u kojoj je opozicija u teškoj depresiji od ovih brojki, iako bi zadatak svakog ko želi da upravlja ovom zemljom morao biti baš to, privredni rast, smanjenje nezaposlenosti, odgovorna ekonomska politika, poručio je Mali odgovarajući na kritike.

Dodao je da ipak razume zašto se kritičari služe praznim kritikama i zato će, kako je naveo, još jednom objasniti zašto nećemo dozvoliti da se istope ekonomski rezultati teškom mukom postignuti.
Kredit dobijen od Ujedinjenih Arapskih Emirata namenjen je otplati obaveza koje dospevaju, što znači da se na taj način ne podiže javni dug, rekao je Mali.

Istakao je da najveći iznos obaveza dospeva u januaru, aprilu i julu 2023. godine, kada je potrebno obezbediti 2,6 milijardi evra, što je deo ukupnih obaveza koje dospevaju te godine.

“Kao odgovorni domaćini, a uzimajući u obzir neprevidivo i nestabilno tržište, rast kamatnih stopa na svetskom tržištu i neizvesnost nastavka krize naredne godine, naš cilj je da blagovremeno obezbedimo neophodna sredstva, održimo likvidnost našeg računa i spremni uđemo u jednu od najtežih godina poslednjih decenija uz već obezbeđeno najpovoljnije finansiranje. Zaista, sram nas bilo, ironično je naveo ministar Mali.

Naglasio je da će ekonomski znalci koji se bave ovom temom, znati da razumeju podatak da je prosečna ponderisana stopa na ukupni javni dug Srbije na kraju jula ove godine iznosila 2,43 odsto i poručio da bi, kako je rekao, bilo lepo da osveže svoje informacije o trenutnim cenama zaduživanja.

Konstatujući da je ovih dana problem i MMF te da se kritike kreću na relaciji zašto nismo-jesmo uzeli kredit, Mali je rekao da je Srbija sa MMF-om oduvek imala i ima dobru saradnju jer je MMF bio uz Srbiju u vreme veoma teškog perioda fiskalne konsolidacije. Naveo je da je Srbija uz podršku MMF-a uspela da ojača svoje javne finansije, sačuva javni dug, pruži podršku privredi, održi rast svoje ekonomije.

Najavio je da će Srbija u oktobru imati treću posetu MMF-a u okviru aktuelnog PCI aranžmana, na kojoj će se detaljnije razgovarati o budućoj saradnji.
To je, ocenio je, pozitivna vest jer podrazumeva dalju podršku MMF-a u teškom periodu koji predstoji.

Naš zadatak je da pomno pratimo stanje na tržištu, nastavimo da diverzifikujemo finansiranja optimizujući troškove kamata kao deo efikasne strategije upravljanja dugom i održimo sve postignuto u proteklih nekoliko godina”, zaključio je Mali.

Dodao je da će se to i uraditi, a nivo javnog duga neće rasti, već će, kako je rekao, nastaviti da bude najniži u regionu.

 

 

 

Izvor: tanjug