Početna Aktuelno U KORAK SA PRIRODOM: Kilovati čiste struje – vetroparkovi u Srbiji

U KORAK SA PRIRODOM: Kilovati čiste struje – vetroparkovi u Srbiji

PODELI

 

Kada je 2015. godine otvoreno prvo „zeleno“ energetsko postrojenje u Srbiji – vetropark Kula, podigla se svest o značaju izgradnje većeg broja kapaciteta iz obnovljivih izvora za energetski sektor. Prvo postrojenje činila su tri vetrogeneratora, visine 178 metara. Danas, Srbija ima ukupno devet vetroparkova koji su priključeni na sistem proizvodnje električne energije.

Vetar je kretanje tj. strujanje vazduha. Energija vetra se koristila hiljadama godina, tako što se kinetička energija pretvarala u mehaničku i koristila se za mlevenje žita ili pumpanje vode. Danas se koristi za proizvodnju struje, jer je vetar obnovljivi izvor energije. Za razliku od fosilnih goriva, vetar se ne može „potrošiti“, potom ne oslobađa gasove usled sagorevanja koji povećavanju efekat staklene bašte.

Kao izvor čiste energije, vetroparkovi niču po celom svetu, ali i u Srbiji koja ima uslove za ovaj način proizvodnje električne energije, zbog prisustva jakih vetrova koji duvaju u pojedinim delovima zemlje, najviše u Banatu i Istočnoj Srbiji. Osnovna jedinica vetroparka je vetrenjača. Vetar udara u elise koje su podešene na način da ih pokreće vetar koji duva direktno u njih. Generatori koriste kinetičku energiju vetra za pokretanje trubina koja zatim proizvodi električnu energiju.

Popularnost i izgradnja vetroparkova u porastu je širom Evrope zbog njihove duročne ekonomske isplativnosti i uloge koje imaju u očuvanju životne sredine. Vojvodina je pravi i prvi izvor postavljanja vetrenjača, kako bi se iskoristila energija vetra. Korišćenjem obnovljivog izvora energije mogli bi da umanjimo  cenu struje za građane,  a cilj Vlade Srbije je da do 2040. godine najmanje 40 posto energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vetar nesumnjivo spada u jeftin i veoma isplativ vid obnovljivog izvora energije.

Da bi proizveli električnu energiju uz pomoć vetra potrebni su vetrogeneratori, u narodu poznato kao vetrenjače. Osnovni delovi su elise, prenosni mehanizam, elektrogenerator, noseći stub i strujni transformer neophodan za priključivanje na elektrodistributivnu mrežu. Ako vetar duva brzinom od oko 3m/s pa sve do 25 m/s, prvi uslov je zadovoljen. Ipak trebalo bi imati u vidu da je potrebno da vetar duva najmanje 2800 sati godišnje prosečnom brzinom 6 m/s, da bi se određena lokacija imala u vidu za izgradnju vetroparka. Takođe, s obzirom da je Vojvodina plodna ravnica, vetrogenerator može da se postavi na neplodnom ili neiskorišćenom zamjištu.

Izgradnja vetroparkova ima i svoje mane, loše posledice po životnu sredinu. Mane vetrenjača su buka, ometanje telekomunikacija i uticaj na ptice i slepe miševe. Iz tih razloga potrebno je planirati gradnju izvan naseljenog mesta, kako buka ne bi ometala stanovnike, a ni životinje. Na teritoriji Srbije ima dosta zaštićenih vrsta ptica, stoga mora da se pazi da vetrenjače ne smanje njihovu brojnost i da ih ne oteraju sa staništa. Uz dobro planiranje dolazi se do rešenja i smanjenja negativnih uticaja vetroparkova, s obzirom na to da sama eksplatacija energije vetra ima velike prednosti.

Poput solarnih panela i vetroparkovi zauzimaju glavno mesto u borbi protiv klimatskih promena.

Džinovske vetrenjače u budućnosti će biti slika koju ćemo gledati na beskarajnim horizontima, jer zelena boja je boja energije vetra.

 

Pobeda – info