Početna Aktuelno Oni su oblikovali Srpsku Atinu: PRVI SRBIN ADVOKAT U UGARSKOJ, SAKUPLJAČ SRPSKIH...

Oni su oblikovali Srpsku Atinu: PRVI SRBIN ADVOKAT U UGARSKOJ, SAKUPLJAČ SRPSKIH NARODNIH POSLOVICA – JOVAN MUŠKATIROVIĆ

PODELI

Pred ulazom u Advokatsku komoru  u Novom Sadu, stoji ploča da seti na prvog Srbina advokata u tadašnjoj Ugarskoj, kao i ulica u pomenutom gradu (centru ondašnje južne Ugarske). Nepunih osamnaest godina života Muškatirović je ostavio Novom Sadu, gde je svio porodično gnezdo i zasnovao uspešnu advokatsku karijeru. U narednim redovima podsetićemo se životnog puta i zasluga Jovana Muškatirovića.

Jovan Muškatirović rođen je u Bačkom mestu, Senta oko 1743. godine, potiče iz porodice koja je po zanimanju bila vojnička. Posle završene srednje škole u rodnom mestu, upisuje studije prava na Univerzitetu u Pešti, gde je stekao zvanje pravnika 1773. godine kada je i postao prvi advokat među Srbima. Četiri godine pre no što je završio studije prava stavljena je na snagu Uredba carice Marije Terezije o advokaturi (1769). Do tada, predstavljanje klijenata pred organima državne uprave i viših sudova, bila je u izvođenju siromašnijih velikaša ili sveštenika. Mnogi od njih nisu imali odgovarajuću stručnu obuku. Carska uredba je zahtevala da poslove advokata mogu izvoditi samo diplomirani pravnici i to oni koji su uspešno položili pravosudni ispit i zakletvu kod odgovarajućeg državnog organa. U južnoj Ugarskoj ta uredba je dovela do stvaranja posebne klase advokata, u okviru koje su vodeće ličnosti  postali Srbi. Sledeći advokatski poziv, branio je srpske narodne stvari pred velikim sudovima, a zanimljiv je podatak da je jedno vreme zastupao i fruškogorske manastire. Mesto njegovog boravka u razdoblju od 1769 – 1786, obeležio je grad Novi Sad, gde je oženio Katarinu, kćer trgovca Stojana Nedeljkovića. Stanovao je u Ćurčijskoj ulici srpske Atine. Po napuštanju Novog Sada bio je jedno vreme stanovnik i senator u skupštini grada Pešte.  Svojim stručnim savetima pomagao je srpske poslanike, a period života koji je proveo u Pešti obeležio je njegov književni rad, kojI karakterišu razmišljanja o raznim temama.

Muškatirović se hrabro i odlučno zalagao za prava Srba u Ugarskoj, bio je veliki rodoljub. Čitao je puno i bio čest pretplatnik ondašnjih srpskih knjiga. Neko vreme je živeo u Beču i tamo se upoznao sa Dositejem Obradovićem, što ga je približilo literaturi i podstaklo da beleži narodne umotvorine, koje su se među pravoslavnim Srbima prenosile usmeno, s kolena na koleno. U tom poslu se smatra prethodnikom Vuka Karadžića, jer je 1786. godine u Beču izdao knjigu „Pričte iliti po prostomu poslovice“. To su bile poslovice na našem srpskom jeziku, ali ima i poslovica prevedenih sa raznih drugih jezika: latinskog, nemačkog, mađarskog, engleskog, francuskog pa čak i sa arapskog. Neke od izreka iz Muškatirovićevih „Pričta“su i danas poznate narodu: „Koga su zmije ujedale, i guštera se boji“; „Ko traži veće, izgubiće i ono iz vreće“; „Ko pre devojci, onoga je devojka“; „Dobar glas daleko ide, a zao jošt dalje“.

Iako je pred licem pravde zastupao interese Fruškogorskih manastira, ipak je kao racionalista bio kritičar crkvenih ustanova. Izdao je knjižicu „Kratkoe razmišljenie o prazdnici“ 1786. godine. Njome su se pravdali koraci državne vlasti za ukidanje prazničnih i neradnih dana u pravoslavnoj crkvi. Njegov prijatelj, Dositej Obradović umirivao je reakciju srpskog življa, pravdajući mere iznete u pomenutoj knjižici. Problem sa praznicima je bio taj, što je bilo suviše onih koje je narod praznovao ne radeći ništa. S druge strane pravoslavni Srbi su bili primorani da praznuju rimokatoličke praznike i primenjivale bi se kaznene mere ukoliko tu svoju obavezu ne bi ispunjavali. Polako je vršena restrikcija proslavljanja pravoslavnih praznika, te je iz  toga je proizašla reakcija naroda na Muškatirovićev komentar. Njegovo štivo je više bilo plod protestantske inspiracije nego pravoslavne hrišćanske, s obzirom da je bio i protivnik posta, nailazeći da je opasnost po zdravlje ( u to vreme, gladovanje je propisano za dve stotine dana godišnje).

Muškatirović se bavio i narodnom istorijom. Napisao je „Čerte serbskog života u Ungari“, spis koji se danas čuva u Mađarskom narodnom muzeju u Pešti. Glavni cilj je bio da se dokaže da su Srbi u Ugarskoj postojali i igrali političku ulogu i pre seobe na kraju 17. veka, i da su svoje privilegije Srbi stekli zaslugama na bojnom polju.  U svojim istraživanjima oslanjao se prvenstveno na Mađarske istoričare.

Jovan Muškatirović je okončao svoj intelektualni i životni vek 14. jula 1809. godine u Pešti. Njegova dela kao vrsnog intelektualca, prosvetitelja i filozofa vrlo uvaženog u društvu, ostavila su neizbrisiv trag u našoj istoriji, književnom nasleđu i pravno – političkoj sferi. Ovim tekstom pokušali smo da Vam vratimo sećanje na zaslužnog velikana čiji duh i dan danas živi u kulturnom nasleđu srpske Atine.

POBEDA – INFO, M.T.R.

OSTAVITE ODGOVOR