Početna Politika Grad ih nikada nije nagradio, a MORAO JE – ko su oni...

Grad ih nikada nije nagradio, a MORAO JE – ko su oni (1)?

PODELI

Nakon što je Slobodan Jovanović i više nego zasluženo dobio Novembarsku povelju (poslednju za koju se nisu davala novčana sredstva) zbog antipedofilskog zakona i borbe za bezbedniju Srbiju, među lauretima su se narednih godina, čast izuzecima, ređali partijski poslušni kadrovi, sujetni aktivisti i oni koje ne prepoznaju ni u svom ulazu, a kamoli na gradskom i nacionalnom nivou.

U tom periodu, gradska komisija propustila je priliku da prepozna nekoiko Novosađana koji svakako zaslužuju najviša priznanja, a još uvek nije kasno da se te nepravde isprave. Mi navodimo samo neka od tih imena u prvom od serije tekstova na ovu temu.

Aleksandar Veljić,
narodni pisac i istoričar

Veljić je serijom tekstova, knjiga, akcija i analiza razbio komunističke mitove o zloglasnoj “Raciji”, otkrio pravo mesto stradanja od strane mađarskih fašista, faktografski dokazao da je reč o genocidu i bacio potpuno novo svetlo na ovu mračnu stranicu u istoriji grada.

On je takođe znatno uticao na suzbijanje pokušaja rehabilitacije Hortija i njegovih saradnika, a tokom boravka u Novom Sadu, pokrenuo je niz društveno odgovornih akcija, uključujući i marš protiv Monsanta, najveće pošasti današnjice.

Nada Tabš,
pionir vantelesne oplodnje

Hiljade parova dobilo je potomstvo samo zahvaljujući znanju, umešnosti, ali i borbi i posvećnosti ove doktorke. Nada Tabš je vodila bitku i sa birokratijom, administracijom, predrasudama, da bi od jednog nesigurnog projekta zasnovanog isključivo na njenom entuzijazmu i kredibilitetu, danas program vantelesne oplodnje postao stabilan i održiv program.

Eržebet Marjanov,
novinarka

Tokom četiri decenije svog rada, Eržebet Marjanov je bila i ostala sinonim za etičnost, kvalitet, objektivnost, doslednost i istraživačko novinarstvo.

Bez kompromisa, ustupaka i subjektivnosti, osvetlila je brojne korupcionaške i druge afere, neretko se hvatajući u koštac sa samom vrhuškom vlasti, što ju je koštalo otkaza, pretnji, tužbi i drugih vidova progona, koji je nisu zaustavili, nego su je činili još jačom i istrajnijom.

Jedna od retkih svetlih tačaka na mračnom medijskom horizontu Srbije.

RFK Novi Sad 1921,
fudbalski klub

Kolektiv sa Detelinare preživeo je zahvaljujući ličnoj žrtvi koja se graničila sa ludilom grupe zaljubljenika u taj kraj, Novi Sad i sport, a danas je ponovo rasadnik talenata, pod čijim skutima trenira nekoliko stotina dece, sklonjenih sa ulice.

Zbog svog istorijskog značaja, bogate tradicije, društveno-vaspitne uloge i specifičnosti, svakako zaslužuje da bude prepoznat i nagrađen kao jedinstven primer u gradu i šire.

Vladimir Bajić,
umetnik

Bajićevi “Zvuci s kamena” godinama unazad reprezentuju Novi Sad, njegovu kulturu i tradiciju na najbolji mogući način ne samo širom zemlje, već i širom Evrope, a u svojim nastupima, kada je kvalitet u pitanju, gotovo da kontinentalno nemaju konkurenciju.

Gotovo svi članovi ovog sastava posvećeni su i drugim društvenim aspektima, očuvanju nacionalne baštine, negovanju tradicije, ali i humanitarnom radu.

OSTAVITE ODGOVOR