Početna Politika Nataša Midić: Neka pričaju šta hoće, politika PUPS-a je ista od osnivanja...

Nataša Midić: Neka pričaju šta hoće, politika PUPS-a je ista od osnivanja do danas!

PODELI

Politika PUPS-a je ostala jednaka svih 12 godina koliko ova partija postoji. Nikada je nismo menjali, naša ciljna grupa za čije bolje sutra ćemo se uvek boriti bili su i ostali penzioneri, ali i svi oni koji se nalaze na marginama društva, poput nezaposlenih, onih koji su mladi za penziju a stari da ih bilo ko zaposli, trudnica i porodilja. Međutim, da bismo mogli da učinimo nešto više za sve ove grupe građana, mi moramo učestvovati u vlasti – kaže za “Pobedu” Nataša Midić, predsednica Aktiva mladih Pokrajinskog odbora PUPS-a za Vojvodinu

Izjava Patrijarha Irineja o potrebi da srpske žene rađaju zatalasala je srpsku javnost. Kako Vi gledate na nju?

– Patrijarh Irinej je, kao duhovni otac pravoslavnih hrišćana, izneo mišljenje i stav crkve. Takav stav imaju i katolici i muslimani. Mislim da smo odavno napustili vreme kada su žene uglavnom služile samo za rađanje dece i brigu o njima. Danas se mnoge žene nalaze na rukovodećim funkcijama, mnoge žele da se ostvare i u karijeri, a ne samo kao majke. Zbog toga mislim da su današnje žene dovoljno inteligentne da same odluče da li žele da rađaju decu, kada to žele i koliko dece žele da rode. Mislim da veću brigu treba posvetiti edukovanju mladih žena kako bi se smanjio broj aburtusa, koji se negativno reflektuje na zdravlje žena.

Neretko se čuju glasine kako PUPS menja politiku kako vetar duva i da je potporna noga svake vlasti, radi privilegija koje ima. Kako gledate na te optužbe i kako ih komentarišete?

– Politika PUPS-a je ostala jednaka svih 12 godina koliko ova partija postoji. Nikada je nismo menjali, naša ciljna grupa za čije bolje sutra ćemo se uvek boriti bili su i ostali penzioneri, ali i svi oni koji se nalaze na marginama društva, poput nezaposlenih, onih koji su mladi za penziju a stari da ih bilo ko zaposli, trudnica i porodilja. Međutim, da bismo mogli da učinimo nešto više za sve ove grupe građana, mi moramo učestvovati u vlasti. Danas u AP Vojvodini imamo 3 poslanika, a u Republici Srbiji 9. To je mala snaga da se učine velike promene. Ipak, iako znamo da nisu svi penzioneri glasali za nas, mi se borimo za sve penzionere! To je politika PUPS-a koja se nikada neće promeniti.

PUPS je rezultatima na lokalnim izborima mnoge iznenadio i to pozitivno. Odakle stiže ta snaga i poverenje građana?

– Građane ne možete prevariti i ne možete ih kupiti lažnim obećanjima, koliko god se neki trudili. Očigledno je da oni mogu da prepoznaju iskrenost i stvarni rad i trud da njima bude bolje. Mi na tome radimo već godinama i sada su nas građani za to nagradili, tako da nije uopšte čudno što smo ostvarili takve rezultate na izborima.

Više se ne postavlja ono suvoparno pitanje otkud mladi u PUPS-u, to ste uostalom i sami više puta argumentovano objašnjavali. Kakva je politika PUPS-a prema mladima i koliko ste posvećeni toj oblasti?

– PUPS odavno više nije „partija penzionera“, već politička partija za sve – od 18 do 118 godina. Danas u Aktivu mladih Gradskog odbora Novi Sad imamo više stotina omladinaca koji su prepoznali našu politiku kao nešto što ih direktno dotiče, bilo da pričamo o tome da ćemo svi mi jednog dana biti penzioneri, o tome da veliku većinu nas mladih u potpunosti izdržavaju ili bar pomažu bake i deke ili o tome da PUPS prepoznaje i probleme đaka i studenata koji školovanje, koje je navodno besplatno, moraju da plate, kao i to da nakon završenih škola, odlaze na Biro za zapošljavanje gde ostaju godinama, jer posla za njih nema. Osim što mladi ljudi dolaze u PUPS najčešće iz ličnih interesa, moram priznati da je razlog za to što i ostanu kod nas činjenica da smo mi jedna velika porodica i da sa nama mogu da otvoreno govore o svim svojim problemima, a mi se trudimo da pomognemo svakom koliko je u našoj moći. Kod nas svaki član Partije, pa tako i omladinci mogu, kad god imaju potrebu, da popričaju sa predsednikom Pokrajinskog odbora Miroslavom Španovićem, a on svakog sasluša i pomogne ako i koliko može. Takve prisnosti u drugim partijama, složićete se, nema.

Došli smo u bizarnu situaciju da se svaki odgovoran i dobar potez vlasti, čiji ste deo, napada i atakuje. Kako komentarišete činjenicu i apsurd da mnogima smeta i povećanje pre svega penzija, a onda i plata?

– Postoji jedna izreka koja kaže da se nije rodio ko je narodu ugodio. Uvek će se naći neko da kritikuje svaki potez vlasti, i onda kada je taj potez kvalitetan i odgovoran. Pre 3 godine morali smo da izaberemo – ili smanjiti penzije ovako kako je urađeno ili čekati maj mesec 2015. godine kada bismo došli u situaciju da se svim penzionerima smanje penzije za 50%, jer su  penzije 50% išle iz budžeta. Mi smo tada bili zaduženi 75% BDP-a, a poznato je da države koje su zadužene preko 70% BDP-a ne mogu da dobiju kredite za isplaćivanje plata u javnom sektoru i penzija. Zato je PUPS tada podržao tu odluku vlasti, iako mi tada nismo bili njen deo i to nije bila naša odluka. Ono za šta smo se izborili je da se penzije do 25.000 dinara ne diraju, i tako je i bilo. Sada smo malo oporavili ovu našu državu i konačno više ne diskutujemo o smanjenju, već o povećanju plata i penzija, koliko god to povećanje bilo. Oni sa penzijama do 25.000 dinara danas imaju nikad veću penziju, dok se ostalima samo vraća ono što im je uzeto pre 3 godine. 87% penzionera sada prima stare penzije, što znači da su za 1.480.000 penzionera penzije vraćene na nivo pre smanjenja. Penzije nisu vraćene onim penzionerima čija su primanja veća, što je 13% njih, ali mi u PUPS-u radimo na tome da i tim ljudima penzije što pre budu vraćene na stari nivo.

Nedavno je stranka čiji ste član veoma detaljno i hrabro govorila o trinaestoj penziji. Možete li reći nešto više o toj inicijativi, ideji i potrebi?

– Takozvana „13. penzija“ je zapravo oblik socijalne pomoći na lokalu, za penzionere sa najnižim primanjima. Naša stranka se zalaže za to da svaka opština za ovu inicijativu izdvoji onoliko koliko joj njen budžet dozvoljava. Istina je da Beograd ima veći budžet od recimo Žitišta, ali je isto tako istina i to da Beograd ima mnogo više penzionera od bilo koje druge opštine. Za nas je važno da ova ideja zaživi makar u jednoj opštini, a onda će se lako proširiti i na ostale.

U PUPS-u su u toku unutarpartijski izbori. Prema Vašem mišljenju, da li će doći do nekih promena na rukovodećim funkcijama?

– U našoj Partiji je izborna godina otpočela u julu ove godine, što znači da ćemo najkasnije do jula 2018. godine morati da izaberemo predsednika Partije i predsednika Pokrajinskog odbora, a unutarpartijske izbore će imati i većina gradskih i opštinskih odbora. Na Predsedništvu Pokrajinskog odbora jednoglasno smo doneli odluku da se za predsednika PUPS-a i predsednika Pokrajinskog odbora predlažu dosadašnji predsednici, gospodin Milan Krkobabić i gospodin Miroslav Španović. Smatram da tim koji pobeđuje ne treba menjati, a ovi ljudi su do sada činili naš pobednički tim, pa će tako i ostati.

OSTAVITE ODGOVOR